20. ožujka 2011.
Muški prsluk od devine dlake

Mogla sam ovaj prsluk ma slici i daleko prije dovršiti, ali ne mogu reći da sam baš s velikim zadovoljstvom plela ovu devinu dlaku nakon razočaravajućeg saznanja da bode gore nego hercegovačka vuna vulgaris moje pokojne strine Mare. Kada sam ju već spomenula, ona je sama prela vunu svojih ovaca, bojala ju i od nje tkala tepihe, pokrivače i deke, a od nebojane plela džempere, jakne i čarape.  Jednu jaknu je i za mene oplela i iako mi se jakna prirodne boje vune dopadala, jednako kao i njen uzorak, bilo ju je nemoguće nositi koliko je pikala.
Za mene je bilo iznenađenje saznati da nemaju svi jednako negativan stav prema vuni koja pika, neki uopće s time nemaju problema i pri tome ne mislim na one koji se oblače u mohair na golu kožu iz mazohističkih ili nekih drugih, meni totalno nejasnih, razloga.

Neke od mojih prijateljice upravo najradije pletu s predivima koje imaju taj rustični štih, nit koja nije savršeno jednako upredena, po mogućnosti ručno bojana i kako ispada ni najmanje ih ne smeta što ta vuna nema mekoću merino vune. Ne i ja. U svoju obranu moram reći da uglavnom pletem majice koje se nose direktno na golu kožu i mekoća vune koja ne iritira je u tom slučaju uvjet, nikako opcija.  Kažu da s pranjem polako nestaje taj osjećaj pikanja, ali ja nisam imala volje čekati da se vuna iznosi i prestane iritirati. Kupljena metraža je bila upravo dovoljna za jedan pulover bez rukava, veličine broja 50.  Iako sam zadovoljna opletenim i svojim radom, moram priznati da puloveri bez rukava po meni ne predstavljaju nezaobilazni dio muške garderobe, daleko više volim vidjeti muškarce obučene u kombinacije košulje s kardiganom.  Što se mene tiče, ovo je prvi i posljednji prsluk u njegovoj garderobi.

Za one koji ne mogu pogledati direktni link na Ravelryu, detalj kako izgleda vratni izrez i pasica s lica i naličja.
 

 
napisala Roman Tales, 07:41 ¤ Permalink ¤


0 Comments:


Objavi komentar

~ back home
eXTReMe Tracker